Mame sa iskustvom

Čitajući oba članka o temi vaspitanje dece rešila sam da i sama napišem svoje iskustvo. Možda sam bas zato otvorila blog                   iskustvasadecom.blog.rs, da možemo svi da je ujedinimo i razmenimo svoja mišljenja. U dosta stvari se slažem sa obema mamama da su deca danas promenljiva kao i roditelji.  Detinjstvo je izgubilo svaku vrednost, roditeljstvo svu draž jer se vreme promenilo i jednostavno autoritet je postao "zanemarljiv" .

 Slažem se sa mamom da se desio internet, koliko vidim čim nas ima ovde nismo toliki protivnici interneta jer i same ne bi bile ovde. Ali oni prosto ne umeju da se igraju, ne znaju igre, ceo svet se vrti oko igrica na računaru, smart telefonu, tabletu...u takvom vremenu živimo. Pre par godina sam postavila svom ocu pitanje "Kako ste vi živeli bez interneta, nije mi jasno" ... i dobila odgovor u jednoj reči "ODLIČNO" , tada nisam, ali sada kada sam majka shvatila sam jačinu te reči.

Više volim da i moje dete odrasta bez interneta, jer sam sama odrastala bez istog. Imao je internet i tada, ali ne dostupan kao sada i toliko da nam je postao sredstvo za funkcionisanje u zivotu.

 Elem...

 Ja sam majka ćerke koja ima tri godine i par meseci...nemam iskustva sa mnogo dece imam samo nju.

Moja ćerka nije zavisna od interneta, voli da gleda pesmice , crtane filmove,  ali nije preterano zavisna , jer je takvo dete koje sve zanima po pola sata i kreće dalje. Slobodno mogu reći da sam ja više zavisna nego ona. Držala je cuclu u ustima do svoje treće godine , pred svako spavanje jer joj je ona nekako bila podrska, kao neki plišani meda. Koliko sam se samo trudila da joj iskorenim tu naviku nisam uspela dok joj jedna od mojih drugarica sa kojom sam bila u banji nije uzela istu i rekla NEMA VIŠE GOTOVO. Deca se danas radjaju bez autoriteta jer im mi tako dozvoljamo. Ne zato što je vreme takvo u kakvom živimo nego zato što smo mi takvi. Decu mi radjamo i oblikujemo, ali ta ista deca loše navike vide od nas.

Na primer : Da mi ne sedimo na računarom, oni ne bi ni znali šta je to i ne bi tražili isto, da ne koristimo društvene mreže i ne pominjemo ih 24h dnevno ne bi ni oni, da ne "zevamo" u telefon takodje 24h dnevno nikada ne bi pogledali u njega. Imali su i naši roditelji telefone , ali nisu bili zavisnici kao mi sada. Zato su deca loša, jer im mi sami dozvoljavamo. Mi im usadjujemo to u glavu. I sada kucam ovaj članak skoro pola sata i sopstveno dete me gleda kako blejim za računarom najmanje toliko, i šta može da nauči od mene osim da traži da sedne i "zevamo" zajedno.  I šta reći osim ne možemo da tražimo od dece da igraju ide maca oko tebe jer ih ne učimo...izvedemo ih u park leti kad pre hladi, zimi ih ne izvodimo da se ne razbole, da se slučajno ne okliznu...da ...ne bi ovo....ono...milion nekih razloga jer prosto nas mrzi da izlazimo.  Psovanje je postalo kao nekada "Dobar dan" , deca čuju od nas i psuju i nemaju pojma šta to znači...mi smo pušači deca vide od nas...nisam bre imala pojma šta je to kafić ili kafa u kafiću, moja ćerka kaže vodi me mama u kafić, jer sam je ja naučila da idemo...

Sve u svemu mi smo lenji ne deca, mi smo loši i mi smo pali pod uticaj interneta, društvenih mreža i svega....kafići su nam navika i potreba kao vazduh koji dišemo.

Volim da čujem što više komentara i demanta , ali mislim da smo mi lenji i ne posvećujemo deci pažnju koju smo mi imali...za šta se mi borimo koja će od nas da napiše bolji članak i koja će koju na neki način da demantuje, umesto da smo ovih članaka naučile tu našu decu igri "IDE MACA OKO TEBE" ili bilo kojoj drugoj....

NAŽALOST MAJKE I OČEVI MI SMO KRIVI NE DECA NE INTERNET NIKO SAMO MI. 

• Oktobar 2016 [1]

• Generalna [1] 

• Odgovor na temu vaspitanja "DA LI SU GORI RODITELJI ILI DECA"